Он „осећа“ грб. Бело-црвени дрес му је светиња. Иако му је тек 18 година увелико куца на врата првог тима. Његово време долази. И то брже него што многи мисле. Упознајте Николу Нинковића бисера Вошине школе фудбала и некога пред ким је једна велика фудбалска прича.

Како је изгледао твој први додир са фудбалом и шта је пресудило да одабереш баш овај спорт?

– Неко моје прво сећање на фудбал било је на првом тренингу мог старијег брата. Он је кренуо да тренира фудбал, тад сам има 3-4 године и наравно био сам још мали да бих му се прикључио на терену. У том тренутку ја сам се ухватио за ограду и кренуо да плачем, јер ми нису дозвољавали да тренирам са њим. То је видео један од тренера и пребацио ме преко ограде. Ставио ме је у ћошак да играм са једном од девојчица и за мене је то био први фудбалски тренинг. Једноставно те сузе, то не може нико да ти каже, нико да те научи, са тим се родиш и од тог момента ја сам знао да је фудбал једини спорт за мене и да то никад неће бити упитно.

Зашто је Омладинска школа Војводине најбољи избор за једног младог фудбалера?

– Пре свега мислим да ту услови играју велики улогу. Тренинг центар Војводине поседује пет терена са великим бројем искусних тренера и са безброј квалитетне опреме која помаже у праћењу сваког фудбалера појединачно. Увек је Војводина била на добром гласу и стварала је велики број фудбалера који су играли на највишем нивоу. За мене је Војводина највећи клуб у Србији и сигурно је да она не може бити лоша опција за било ког играча.

Колико ти значи што је јасна политика клуба – форсирање деце из сопствене школе?

– Сигурно да ми значи и да ми даје један мотив више. Сваком играчу у омладинској школи жеља је да изађе на „Карађорђе“ и покаже свој квалитет. Сматрам да клуб вођењем те политике може само да напредује како у фудбалском тако и у финансијском смислу и да ће године које долазе то и показати. Овај клуб је створио велике играче и верујем да ће многе тек створити.

Да ли постоји неки савет да си добио од искуснијег фудбалера или од тренера, а да то памтиш?

– Нешто што бих издвојио јесте та вера у себе. И кад ти све иде од руке и кад играш најбоље, то ће проћи. Исто тако кад ти ништа не иде и кад не можеш да се “саставиш”, и то ће проћи. Најбитније да верујеш у себе и да уживаш у сваком моменту проведеном на терену, јер је фудбал игра и у њему треба уживати.

Ко редовно прати твоје мечеве од најближих?

– Од малена су ме мајка и отац водили како на тренинге тако и на утакмице, али ако бих требао да издвојим неког ко је у последњих пар година најредовнији на мојим утакмицама, то је сигурно деда. Од кад сам прешао у Војводину, он је највише времена издвојио возећи ме на тренинге, гледајући моје утакмице и давајући ми савете. Био је чак и на неким гостовањима, где и мене изненади кад га видим. Кад је он поред терена увек имам неку дозу самопоуздања и енергије, која ме гура да дам још више.

Којег фудбалера волиш да гледаш и да ли имас идола?

– Кроз одрастање омиљени фудбалер ми је био Агуеро, и наравно Меси, за којег сматрам да је најбољи фудбалер икада. Осим њих као неког идола који није везан за фудбал, издвојио бих Новака Ђоковића. Мислим да је свака реч о њему сувишна и да његова дела сама говоре. Тренутно највише волим да гледам Педрија. Моје мишљење је да је он у овом тренутку, како најбољи везни играч, тако и најбољи играч на свету и надам се да ће освојити Златну лопту.

Да ли видиш себе ускоро и на терену у дресу првог тима, без обзира на године?

– Неко сам ко много воли да машта и визуализује и лагао бих кад бих рекао да не видим. У овом граду сам рођен, цео свој живот сам провео овде и знам шта Војводина значи. Знам колико је она битна овом граду, њеним навијачима и знам да она не представља само фудбалски клуб. Надам се да ћу једног дана добити ту шансу и да ћу се показати у најбољем светлу.

Може ли твоја генерација да донесе Воши и толико жељену чекану титулу?

– Наравно да може. Што се тиче квалитета, он сигурно није упитан, али он није најбитнија ствар. Оно што је важније јесте другаство, јединство између играча као и њихова жеља. Уз доброг тренера и стручни штаб, сигуран сам да је то могуће и да ће се кад-тад титула вратити у Нови Сад – закључио је Никола Нинковић.