Моменат је. Да се искаже љубав према клубу. На делу. Речи нека остану за стадион. Да се њима пружи подршка момцима који су то заслужили.

Војводина се налази на путу повратка тамо где јој је и место – прво квалификације, а потом и групна фаза неког од еврокупова. Утакмица сезоне, последњи овосезонски меч на домаћем терену и дуел који носи карту за толико жељену Европу: Војводина – Раднички 1923, субота, 18.30, “Карађорђе”.

Године давне, период између 1950. и 1963. Сваки други понедељак. Ред испред стадиона. Зашто? Купује се улазница за меч на домаћем терену који је на програму за викенд? Пет-шест дана раније? Да. И тако дуже од деценије. Зашто? Зато што је Нови Сад волео и воли Војводину. Тачније, не само Нови Сад.

Људи из свих места и градова упућивали су се пут “српске Атине”, прво да купе драгоцено парче хартије, а онда за викенд да уживају у магији црвено-белих фудбалера.

Деценију и по касније. Светски феномен. Људи са држача за рефлекторе гледају меч. Физички, није било других позиција да се прати победа Војводине над Селтиком у оквиру четвртфинала Купа европских шампиона. Хроничари тог времена казују: 33.000 људи на трибинама. Минимум.
Наредне године и деценије – 25.000 до 30.000 на сваком дербију против највећих ривала. Импресивно.

Војводина – Селтик, први март 1967. године

Новије доба памти долазак Ведера у Нови Сад у финалу Интертото купа. Слободно место на „Карађорђу“? Тешко је пронаћи. Између 17.000 и 20.000 навијача бодрило је своју Вошу. Пре тачно десет година Сампдорија је гостовала Воши пре више од 12.000 навијача…

Да, ово је све било. И да, ово ће се све поновити. Огромни кораци су већ урађени, финасијски потпуно стабилан клуб, здрава омладинска школа, савршено јасан план за будућност, играчи који осећају дрес, навијаче, славну историју и величину клуба. Битан корак на путу до повратка Воше тамо где јој је и место на програму је предстојеће суботње вечери.

Зашто Војводина заслужује, за почетак, 10.000 људи на трибинама у суботу? Одговор може да се добије из добро познатог стиха, зато што је… „Војводина једна једина…“.