Фудбалски клуб Војводина данас слави свој 108. рођендан.
Тим поводом, данас у 11 часова, председник ФК Војводина Драгољуб Самарџић и представници Секције ветерана ФК Војводина ће поставити венац на спомен-плочу у Темеринској 12 у Новом Саду, на месту где је на данашњи дан 1914. године клуб основан. Такође, пре почетка утакмице против ТСЦ-а, венац ће бити положен и на бисту једног од оснивача Војводине др Косте Хаџија, која се налази испред стадиона „Карађорђе“.
Фудбалски клуб Војводина основан је шестог марта 1914. године у Новом Саду, од стране ученика Велике српске православне гимназије, која данас носи име гимназија “Јован Јовановић Змај”. Међу њима су били будући универзитетски професор Владимир Милићевић, будући хемичар Миленко Хинић, будући правници Раденко Ракић, Каменко Ћирић и Коста Хаџи, будући текстилни индустријалац Миленко Шијаков, затим његов брат Ђорђе и отац Сава, као и Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки и Живојин Бајазет.
Одлука о оснивању ФК Војводина била је жеља српске омладине у Новом Саду да добије свој спортски клуб око којег ће се окупљати. У то време, у Новом Саду, који је тада припадао Аустро-угарској монархији, постојала су само три фудбалска клуба: мађарски НАК и УАК и јеврејски Јуда Макаби.
Узимајући у обзир затегнуте политичке односе између Аустро-угарске и Србије и чињеницу да је Први светски рат већ био на помолу, аустро-угарске власти нису благонаклоно гледале на оснивање српског клуба у Новом Саду. Из тог разлога, млади средњошколци морали су кришом да оснују Војводину, практично у илегали. То је учињено у штрикерској радионици чика Саве Шијакова, у Темеринској улици број 12, на месту Технометала. Одлучено је да име клуба буде Војводина, као асоцијација на некадашње Војводство Србија и Тамишки Банат, круновину Аустријског царства које је постојало између 1849. и 1861. године, а које је настало у складу са привилегијама које је аустријски цар дао Србима још давне 1691. године.
Прва утакмица одиграна је у мају 1914. године у Ковиљу, селу удаљеном 24 километра од Новог Сада и то против локалног ФК Шајкаш. Вођа тог првог тима Војводине био је Јован Љубојевић. Како је његова девојка живела управо у Ковиљу, желећи да је импресионира тиме што ће јој представити свој фудбалски тим, он је одлучио да поведе своје другове у Ковиљ и већ у свом првом историјском мечу, Војводина је остварила убедљиву победу резултатом 0:5. Тог дана, за њу су играли: Светозар Јоцковић, Милорад Милићев, Душан Ковачев, Јован Јоцковић, Озрен Стојановић, Урош Чаковац, Живојин Ћеремов, Предраг Стојановић, Предраг Гавански, Јован Љубојевић и Сава Шијаков.
Екипа је наступила у белим шортсевима и светло-плавим дресовима, које је сашила мајка играча Милорада Милићева. Поједини играчи заиграли су у квалитетној обући мађарске марке “Кертес”, док су неки наступили у старим и већ одавно исцепаним ципелама, које су, услед жуљева које су добили, током утакмице скинули и остатак меча одиграли боси.
Војводина је тог дана у Ковиљу оставила одличан утисак, а као што су и дошли, њени играчи пешке су се и вратили кући.
Нажалост, то је била једина утакмица коју су одиграли пре почетка Првог светског рата, у којем су фудбалери и играчи тек основаног клуба узели учешће у борби за присаједињење Војводине Краљевини Србији, односно касније Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Током рата, фудбалском клубу Војводина је у потпуности била забрањена било каква активност.
Међутим, 1919. године, свега годину дана након што је прошао до тада највећи рат у историји човечанства, фудбалски клуб Војводина је поново основан и то заслугом новосадских студената који су били на студијама у Прагу. Овога пута, све је учињено званично, па је клуб добио свој статут и прве руководиоце. Први председник Војводине у историји постао је др Живко Бајазет, дугогодишњи председник Српске привредне банке и члан прашког Соколског друштва, док је за првог секретара именован Миленко Шијаков.
Рад клуба финансирао се искључиво од прилога његових чланова, као и од добровољних донација инжењера и архитекте Даке Поповића, Илије Балабушића, браће Новаковић и породице Дунђерски.
Исте године, новосадски студенти су из Прага донели прву праву фудбалску опрему у Нови Сад (дресове, лопте) и то као поклон од фудбалског клуба Славија из Прага. Дресови који су донети били су пола бели, пола црвени, баш онакви у каквима и данас играју Славија и Војводина.
У периоду од 1914. до 1919. године, Војводина је играла само пријатељске утакмице, пошто никаквог правог такмичења није ни било, а остало је забележено то да су њен дрес тих година носили: Јоцковић I, Љубојевић, Милићев, Јоцковић II, Ковачев, Стојановић, Чаковац, Ћеремов, Игњачев, Шијаков, Гавански, Пирц, Маленчић, Антонић, Зеремски, Гавриловић, Кричков и Добровић.
Током 108 година постојања, Војводина је у домаћим оквирима највеће успехе остварила освајањем титуле првака СФРЈ 1966. и 1989. и освајањем Купа Србије 2014. и 2020. године, док су у европским такмичењима највреднији освајање Средњоевропског купа 1977. и пласман у четвртфинале Купа европских шампиона 1967. године.
Вечерас у 18:30 часова, Воша ће у 26. колу Супер лиге Србије дочекати екипу ТСЦ-а на „Карађорђу“, а улаз ће бити бесплатан. Фудбалски клуб Војводина још једном позива све своје навијаче да у што већем броју дођу на стадион, испуне трибине „Карађорђа“ и да у рођенданској атмосфери помогну црвено-белима у настојању да дођу до веома важне победе.
