Бити војводинаш је част и привилегија већ дуже од једног века, а тако је било и ове године, када су сви сви они који плаву звезду носе у срцу, окупили вечерас на Индексовој трибини у Новом Саду.

Од 1914. године, под плавом звездом, у црвено-белом дресу се дешавају најлепша спортска чуда, која све оне којима срце куца за црвено-белу боју „старе даме“ воде ка осећају заједничке припадности и поноса. Поноса што припадају бојама које су увек и изнад свега држале идеју спортског и фер-плеј надметања. То је дух који је мотивисао и навијаче Војводине да једне вечери, у гостионици код Саве Дотлића, још давне 1937. године удруже своје снове и идеале у оснивање Клуба пријатеља ФК Војводина.

Од тада до данас, војводинашка породица је постала дом и другим спортистима и обогатила своју ризницу трофејима из многих спортова, што је само један од многих разлога за понос и радост свих оних који су се вечерас окупили на Индексовој трибини, где је Клуб пријатеља ФК Војводина, уз сарадњу и подршку ФК Војводина и СД Војводина, организовао свечаност под називом „Вече под плавом звездом“ – свечаност која је још једном показала величину војводинашке породице.

Председник ФК и СД Војводина Драгољуб Збиљић бираним речима се обратио свим присутнима.

– Хвала вам свима што сте дошли и то после једне овакве сезоне у којој нисмо остварили неке резултате и испунили очекивања, али вечерас смо показали да смо једно и да смо породица. Хвала вам на томе што сте овде. Морам да признам да сам као председник ФК Војводина после меча са Партизаном имао најтежу ноћ, када смо остали без пласмана у Европу, али ипак је фудбал локомотива развоја свих спортова у граду. Хвала свима на порукама које су биле пуне емоција и које су показале да смо заједно. Морам да признам да сам био емотиван, не знам ни како сам преживео и ту ноћ и тих неколико дана и не бих волео да се то икада понови. Сигурно да неће бити игре од првог дана припрема па до почетка и комплетног првенства, биће све на максимуму, јер смо заиста платили цену неких компромиса и емоција и несхватања неких ситуација пре свега с моје стране. Ову ситуацију бих искористио да честитам и фудбалском клубу Кабел, који је ушао у Прву лигу, то је огроман резултат, свака вам част. Честитам и фудбалском клубу Индекс на уласку у Војвођанску лигу и желим им да уђу и у Српску, јер онда ћемо имати ту базу за развој наших младих играча. Морам да честитам и нашем женском фудбалском клубу, одиграле су толико дербија, све је било на једну лопту, само наставите у истом смеру да радите. Честитке и ватерполо клубу на петој узастопној дуплој круни, четврти у Европи, невероватан резултат 25:1 против Црвене звезде, то је стандард који желимо да поставимо. Рукометни клуб је освојио Куп и Суперкуп и сви смо сада ту, и када је тешко. Оно што мучи нас, као и све, то је локалпатриотизам, али ми нећемо од тога да одустанемо. Ми смо Новосађани, волимо Војводину и зато је ово предивно вече – рекао је Драгољуб Збиљић.

Присутнима се испред ЖВК Војводина обратила Слађана Дрезгић.

– Желим да се захвалим свим спортистима и спортским радницима, знамо да је сезона за нама била тешка. Као што је рекао председник Збиљић, треба да подигну главу и да иду даље сви тимови који нису остварили своје циљеве. Нама из женског ватерполо клуба ипак је сезона била веома успешна. Поносне смо на то, и наставићемо у том континуитету. Ја сам локалпатриота и против Звезде волим да направимо ту разлику. Мени је битна и Европа, сада смо биле четврте, потребно нам је још то мало да покажемо ко смо и шта смо – истакла је Слађана Дрезгић.

Испред РК Војводона обратио се Дарко Јефтић.

– Као што знате и сви, после 12 година смо изгубили титулу. Неки клуб када освоји Куп и Суперкуп Србије, када игра топ 16 у Лиги Европе, када дочека ривала пред 8.000 навијача и када остане без титуле на начин на који смо ми остали, онда је заиста тешко данас бити војводинаш. Ја желим да се вратим три године уназад када смо сви заједно, господин Збиљић, председник клуба Бајатовић и господин Вујин имали смо једну агенду да у сезони 2025/26 Војводина игра у Лиги шампиона. Ми смо бодовна у Европи дошли до тога да конкуришемо за вајлд карту ове године, остали смо без тога на најгрубљи могући начин. И вечерас је јако лепо, али је и тешко бити војводинаш. Тај локалпатриотизам нека цену. Нажалост, више не идемо на трофеје, идемо на финала, па ћемо тамо да видимо шта ће да нас снађе. Али ово вече треба да нам буде снага за будуће борбе. Оно што је потребно и овом спортском друштву, као и у сваком, јесу бољи резултати у фудбалу и надамо се да ће наредне године бити поносни, јер сви који су унутар клуба знају колико добрих ствари се ради – изјавио је Дарко Јефтић.

По завршетку официјaлног дела вечери, дружење је настављено уз коктел, у срдачној, веселој и породичној атмосфери, каква и приличи клубовима који чине велику војводинашку породицу.