Фудбалери Војводине вечерас имају шансу да испишу златне странице богате историје и да по трећи пут освоје трофеј Купа Србије.
Изабраници Мирослава Тањге пред собом имају најтежег могућег ривала, Црвену звезду, али као што и сви понављају ових дана у ФЦ „Вујадин Бошков“ – „финала се не играју, финала се побеђују“ и у 90 минута је апсолутно све могуће.
До свог деветог финала у Купу Србије, односно 11. ако се рачунају и купови СРЈ и СФРЈ, Војводина је дошла преко Радничког из Сремске Митровице (0:1), Графичара (3:1), Радничког из Ниша (0:1) и ТСЦ-а (2:0).
Воша је у својој историји играла 10 финала националног Купа, од тога осам од осамостаљења Србије, од 2005, а трофеј је подигла 2014. и 2020. године.
Данас ћемо се подсетити тих подвига уз наду да ћемо дописати и сезону 2024/25.
Сезона 2013/14
Освајачи Купа Србије (2014)
Своје такмичење у Купу те сезоне, Војводина је почела 25. септембра 2013. године, утакмицом 1/16 финала и гостовањем екипи Слоге у Краљеву. Иако је противник Војводине био тим који се такмичи у нижем рангу, резултат после 90 минута утакмице био је 1:1, па се одмах приступило извођењу пенала. Сјајан на голу Војводине био је искусни голман Срђан Жакула и Воша се тако доста тешко, али заслужено пласирала у осмину финала.
У наредној рунди, Војводина се 30. октобра састала са Новим Пазаром у Новом Саду. И овога пута, резултат после 90 минута меча био је нерешен, с тим да овога пута није било голова, па је утакмица завршена резултатом 0:0. Поново се приступило извођењу пенала и поново је Жакула био јунак победе Војводине, с обзиром на то да је у игру ушао у 90. минуту уместо Матеја Делача и да играчи Новог Пазара нису успели да га савладају из чак четири једанаестерца.
У полуфиналу су се играле две утакмице, а жреб је одлучио да један пар чине војвођански ривали Војводина и Спартак. На првој утакмици у Новом Саду, 26. марта 2014, Војводина је славила резултатом 1:0, голом Мијата Гаћиновића у 59. минуту, после сјајног ударца са око 15 метара. Иначе, Војводина је била много бољи тим, а у првом полувремену је пропустила две одличне прилике преко Лазара Веселиновића. С друге стране, Спартак се определио за чување свог гола, чак и након примљеног гола.
Реванш у Суботици одиграо се деветог априла, а Војводина је славила идентичним резултатом – 0:1. Овога пута, стрелац јединог гола на мечу био је Сергеј Милинковић-Савић у 76. минуту. Током утакмице, Спартак је имао већи посед лопте, али је Војводина имала изгледније шансе, при чему најбољу није искористио Лазар Веселиновић, после чијег ударца је лопта отишла неколико центиметара поред гола.
У великом финалу, одиграном седмог маја 2014. на стадиону Партизана у Београду, као и годину дана раније, састали су се Војводина и Јагодина. За разлику од прошлог финала, које су Јагодинци добили резултатом 1:0, овога пута су црвено-бели били успешнији и победом од 2:0 дошли до толико жељеног пехара. Стрелци за Вошу били су Аливодић у 40. и Бабић у 51. минуту, за велику радост око 3.000 навијача “старе даме” у Београду. Поред постигнутих голова, најважнији моменат меча био је одбрањени пенал Срђана Жакуле, који је у 57. минуту зауставио шут Александра Пешића и тако у значајној мери погурао свој тим до победе.
Стартних 11 који су заиграли у великом финалу против Јагодине, чинили су: Срђан Жакула, Нино Пекарић, Дарко Пушкарић, Срђан Бабић, Сергеј Милинковић-Савић, Лазар Веселиновић, Мирко Иванић, Марко Живковић, Енвер Аливодић, Марко Полетановић и Немања Радоја, а тренер екипе био је Бранко “Соса” Бабић.
Освајачи Купа Србије 2014. године
Сезона 2019/20
Сезона 2019/20. била је једна од најуспешнијих у историји клуба, с обзиром на то да је Војводина те сезоне освојила свој други пехар победника Купа Србије. У првенству, Војводина је такмичење завршила као трећа на табели, са само два бода мање од другопласираног Партизана, при чему је на гостујућим теренима забележено чак девет победа, по чему је изједначен рекорд из сезона 2010/11. и 2012/13.
У 1/16 финала Купа Србије те сезоне, Војводина је на Златибору победила истоимену екипу из Чајетине резултатом 1:4 (0:2). Голове за Вошу постигли су Јован Кокир у осмом, Петар Бојић у 27, Аранђел Стојковић у 55. и Никола Недељковић у 86. (аг), који је уједно постигао и једини гол за Златибор у 80. минуту (п).
У осмини финала, Воша је победила екипу Синђелића из Београда резултатом 4:0 (2:0), уз голове Романа Корховоја у петом (аг), Дејана Зукића у 36. (п) и 58. и Ђорђа Ђурића у 81. минуту.
Мечеви четвртфинала били су планирани за пролећни део сезоне, међутим, услед пандемије корона вируса, сва спортска такмичења у земљи прекинута су почетком марта и настављена тек крајем маја, па је тако Воша у четвртфиналу против Младости из Лучана играла тек почетком јуна. На „Карађорђу“, утакмица између Војводине и Младости је завршена резултатом 0:0, па се приступило извођењу пенала, при чему су успешнији били фудбалери Војводине, који су славили резултатом 5:4. Голове за Вошу из пенала постигли су Немања Човић, Миљан Вукадиновић, Миодраг Гемовић, Аранђел Стојковић и Никола Дринчић, док су прецизни из једанаестераца за Младост били Милан Бојовић, Милош Шатара, Лазар Јовановић и Владимир Радивојевић. Пенал за Младост промашио је Предраг Павловић.
У полуфиналу, Воша се састала са екипом Чукаричког у Београду, где је, голом Немање Човића у 31. минуту, победила домаћина резултатом 0:1.
У финалу, Војводина се састала са Партизаном из Београда. За место одигравања финала, Фудбалски савез Србије је изабрао стадион „Чаир“ у Нишу и то свега осам дана пред утакмицу. Фудбалски клуб Војводина је претходно предлагао да домаћинство буде одређено жребом или да финале буде одиграно у неком од градова који су релативно близу Новом Саду, попут Суботице или Шапца. Међутим, с обзиром на то да ФК Партизан није пристао ни на једну од ових опција, ФСС је одлучио да финале буде играно у Нишу. С обзиром на даљину пута и чињеницу да се финале играло радним даном, навијачи Војводине су одлучили да не присуствују овом мечу, али су уместо тога заједно гледали утакмицу на великом „LED“ екрану на стадиону „Карађорђе“.
У самом финалу, Војводина је повела 2:0 головима Миљана Вукадиновића у 31. и Петра Бојића у 55, али је Партизан изједначио преко Филипа Стевановића у 80. и Страхиње Павловића у 96. минуту, па је меч отишао у продужетке. С обзиром на то да ни након додатних 30 минута није било победника, приступило се извођењу пенала, при чему је успешнија била Војводина, за коју су голове постигли Аранђел Стојковић, Миодраг Гемовић, Младен Деветак и Стефан Ђорђевић. Са друге стране, прецизни из пенала за Партизан били су само Бибрас Натхо и Филип Стевановић, док једанаестерце нису реализовали Урош Витас и Саша Здјелар.
Стартну поставу Војводине у финалу против Партизана чинили су: Емил Роцков, Никола Андрић, Славко Бралић, Синиша Саничанин, Стефан Ђорђевић, Никола Дринчић, Аранђел Стојковић, Миљан Вукадиновић, Петар Бојић, Немања Човић и Момчило Мркаић, а шеф стручног штаба био је Ненад Лалатовић.
Дан након финала, играчи и чланови стручног штаба имали су сјајан дочек на стадиону „Карађорђе“, где је око 2.500 навијача дошло да их поздрави због феноменалног успеха који су остварили.
Момци, знамо да ћете дати све од себе да се такав дан понови. Војводинаши, видимо се у Зајечару, Куп је наш!
