Branko Stanković

Branko Stanković (1921. – 2002) bio je trener prve šampionske generacije Vojvodine iz 1966. godine i generacije koja je 1977. osvojila Srednjoevropski kup, čime se zlatnim slovima upisao u dugu istoriju kluba.

Rođen je 31. oktobra 1921. godine u Sarajevu, a igračku karijeru proveo je u Slaviji (1937. – 1941), BSK-u (1941. – 1944) i Crvenoj zvezdi (1945. – 1958), za koju je odigrao ukupno 495 utakmica i postigao 36 golova, te tako zaslužio status legende kluba. Ipak, mnogo veći uspeh napravio je baveći se trenerskim poslom, s obzirom na to da je trenirao veliki broj kluba i osvojio pregršt trofeja.

U Vojvodinu je došao 1964. godine na nagovor tadašnjeg tehničkog direktora kluba Vujadina Boškova i u naredne tri sezone učestvovao je u stvaranju najsvetlijih momenata u klupskoj istoriji. Predvodeći tim u sezoni 1965/66, na superioran način je osvojio prvu titulu za Vojvodinu, a već naredne godine je sa crveno-belima došao do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona, što do dana današnjeg predstavlja najveći međunarodni uspeh “stare dame”.

Vujadin Boškov i Branko Stanković

Nakon tri godine, napustio je mesto šefa stručnog štaba Vojvodine, ali se na njega ponovo vratio početkom 1977. godine i na kraju te sezone uspeo da osvoji Srednjoevropski kup, čime se u klupsku istoriju upisao i kao trener koji je doneo prvi, a za sada i jedini internacionalni trofej u klupske vitrine. Vojvodinu je ponovo napustio godinu dana kasnije, kada se opet otisnuo u inostranstvo, a tokom duge i bogate trenerske karijere, predvodio je klubove kao što su Porto, Fenerbahče, Bešiktaš, AEK, PAOK, Aris, Crvena zvezda, Željezničar, Olimpija itd, pri čemu je osvojio ukupno sedam trofeja, a bio je i trener reprezentacije Jugoslavije koja je na Evropskom prvenstvu 1968. godine osvojila drugo mesto.

Bio je poznat kao veliki gospodin i džentlmen, koji se na terenu uvek pridržavao fer igre, a o tome svedoči poziv koji je dobio od legendarnog bivšeg reprezentativca Engleske Stenlija Metjusa, na svečanosti koju mu je organizovala Fudbalska asocijacija Engleske povodom njegovog osamdesetog rođendana. Taj poziv, legendarni Stenli Metjus je objasnio sledećim rečima:

“Kad počne utakmica, svog direktnog rivala posle desetak minuta upoznamo, slično kao bokseri u ringu. Odmah sam video da je Stanković igrač ekstra klase. Moja šansa je bila u tome što je teren bio klizav, a ja mnogo lakši i mogao sam da koristim svoj dribling gornjim delom tela. I tada sam upoznao najkorektnijeg rivala u karijeri. Ni u jednom trenutku, gospodstveni Jugosloven nije posegnuo za oštrinom, svojom silnom snagom ili grubošću. Imponovao mi je: vladao je sobom i situacijom. Moja je želja da takav vitez fudbala bude moj gost, da uveliča slavlje”, rekao je Metjus.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 61 utakmicu i bio član tima koji je na Olimpijskim igrama 1948. godine u Londonu i 1952. godine u Helsinkiju osvojio srebrnu medalju. Preminuo je 20. februara 2002. godine u Beogradu.